Вознесение Господне указывает нам наш собственный путь

Время от Пасхи до Вознесения – особый период, когда все начинает расцветать и благоухать. Но 40 дней минуло со дня Светлого Христова Воскресения.

Наступило Вознесение Господне, когда Господь, победив смерть воскресением, восходит от земли на Небо. Он, Богочеловек, восседает отныне одесную от Отца. В этом году двунадесятый праздник Вознесение Господне выпал на 25 мая. В этом году исполнилось 135 лет со дня освящения Вознесенского храма города Старый Оскол. Праздничную Божественную литургию в престольный праздник храма в этот день  совершил митрополит Белгородский и Старооскольский Иоанн. Ему сослужили: настоятель храма протоиерей Василий Рачок, благочинный I Старооскольского округа протоиерей Алексий Бабанин, благочинный I Губкинского округа протоиерей Евгений Сапсай, настоятели старооскольских храмов.

Во время богослужения хор певчих радостно исполнял молитвенное праздничное песнопение, прихожане подпевали хору. Люди  от души молились, прикладывались к образам, с особым вниманием слушали проповедь митрополита Иоанна.

«В праздник Вознесения мы прославляем Христа, который, верный обетованию Бога Отца, благословил Своих последователей, чтобы они продолжили спасительную миссию проповеди Царствия Небесного, – отметил в своем архипастырском слове владыка Иоанн. – Чтобы ученики не растерялись, как это было после распятия, чтобы ученики вместе пребывали до дня сошествия Святого Духа, Он благословляет их на свидетельство о Царствии Небесном и показывает, что есть путь в небесные чертоги. И Он восходит в эти чертоги на глазах у всех учеников. Это лучшее свидетельство о том, что наша душа, сотворенная Богом, возвратится в чертоги Отца Небесного. И как Христос вознесся на небо, так и человеческая душа вознесется, оставив тело на земле, чтобы быть в чертогах Небесного Бога Отца. Господь буквально проложил этот путь для человеческого рода».

Во время проповеди митрополит Иоанн отметил, что Вознесенский храм был восстановлен благодаря трудам почившего архимандрита Гавриила. За время, когда архимандрит Гавриил был настоятелем Вознесенского храма, здесь создалась целая община, которая, по словам владыки Иоанна, стала главным достоянием этого храма. По завершению Праздничной Божественной литургии прихожане с хоругвями и иконами вышли на крестный ход.  Священники несли главную святыню праздника - икону Вознесение Господне. Людская волна заполнила всю храмовую площадь. Округу оглашало праздничное песнопение, священнослужители щедро окропляли всех собравшихся святой водой.

Во время крестного хода глава Белгородской митрополии владыка Иоанн совершил каждение на могиле архимандрита Гавриила в часовне, которая находится возле храма.

«Мне всегда радостно быть в Старом Осколе, - отметил в интервью с журналистами митрополит Иоанн. - Праздничная служба в престольный праздник традиционно совершается в Вознесенском храме города Старый Оскол.  Этот храм был возрожден из небытия. Связано это было с благословлением приснопамятного схимитрополита Ювеналия и с трудами приснопамятного архимандрита Гавриила. Сегодня совершая крестный ход, мы все вместе подошли к часовне и пропели «вечную память».  Этим самым сказали всем, что он с нами. Очень важно, чтобы созидались православные общины.  Стены храма – это лишь материальное, видимая часть того, что созидается молитвами людей. А Господь в праздник Вознесения собрал своих учеников вместе и благословил их пребывать им вместе, ожидая Духа Святаго. Вот и мы все должны пребывать вместе, тогда благодать Божия придет и обновит всех нас духовно и физически».

 Людмила Ильина 23 года трудилась в Вознесенском храме, помогая на приходе. В этот день она вспоминает, как начинали восстанавливать разрушенный храм.

«Сегодня ликует сердце, ликует душа, - делится своими впечатлениями Людмила Федоровна. -  Радостно!  Сегодня наш престольный праздник.  На днях мы отмечали 135 - летие со дня освящения этого храма.  В конце восьмидесятых годов прошлого века, после запустения храма здесь было все разрушено. Мусор, камни, разбитые стены. Тогда алтаря не было, висела тюлевая занавеска. Вот стараниями многих прихожан, общины храма, самого архимандрита Гавриила храм – красавец восстановился, и теперь он возвышается над Казацкими буграми.

«Сегодня просто хорошее настроение, - рассказывает Святослав Ковальчук. - Мне очень понравилась служба. Больше всего запомнился крестный ход, в это время было так радостно на душе, словно Христос с нами пребывал, а затем вознесся».

 Пресс-служба I Старооскольского благочиния

 

У суботу по Вазнесењу Господњем, 27. маја 2017. године, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је благоизволео да освешта у Бајчетини надомак Крагујевца ктиторски храм председника Републике Србије г. Томиславa Николића, који је посвећен Светом великомученику Димитрију.

Његовој Светости Патријарху саслуживали су Епископ шумадијски г. Јован, Митрополит белогордски и старосољски г. Јован, Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, Епископ бачки г. Иринеј, као и игуман манастира Хиландара Методије и игуман манастира Зографа Амвросије.

Саслуживали су и ректор крагујевачке Богословије протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, старешина Подворја Руске Патријаршије у Београду протојереј Виталиј Тарасјев, архијерејски намесник лепенички Саво Арсенијевић, архијерејски намесник крагујевачки мр Рајко Стефановић, протојереј -ставрофор Петар Лукић - старешина београдског Саборног храма, протојереј-ставрофор Зарије Божовић - старешина крагујевачког Саборног храма, протојереј-ставрофор Живота Марковић, протојереј-ставрофор Милован Антонијевић, архимандрити Петар Добројевић, Онуфрије Вранић, Гаврило Манић, протојереј Бојан Димитријевић, протојереј Владимир Ћировић, протонамесник Алесандар Јовановић, протођакон Владимир Руменић, протођакон Небојша Јаковљевић, протођакон Иван Гашић, протођакон Александар Поповић и јерођакон Партеније из манастира Зографа.

Освећењу храма су присуствовали начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, амбасадор Белорусије у Београду г. Владимир Чушев, амбасадор Народне Републике Кине г. Ли Манчанг, градоначелник Крагујевца г. Радомир Николић, представници градских организација, представник Амбасаде Руске Федерације, председници и представници Градских већа и Градских одбора, академици САНУ Љубомир Максимовић, Небојша Арсенијевић, Слободан Арсенијевић, проф. Мирослав Лазовић који је израдио мозаике за  храм, заједно са супругом проф. Биљаном Велиновић која је такође учествовала у изради мозаичких представа, свештенство и монаштво Епархије шумадијске.

Приликом светог чина освећења храма, Патријарх српски г. Иринеј је рекао:  -Овим освећњем ова - до сада - само грађевина постаје храм који ће служити српском народу, у којем ће моћи да се моли и служи Богу.

После освећења одслужена је прва архијерејска Литургија. Прво београдско певачко друштво отпојало је све литургијске химне као и одговарања на јектенијске прозбе и возгласе.

Након литургијског отпуста, присутнима се обратио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј рекавши: -Благословен је овај дан и ово сабрање наше поводом великог чина. Нека је благословена ова предивна земља и овај дивни храм. Потребна су уста Светог Јована Златоустог или Светог владике Николаја Жичког да би се исказало шта је лепше: ово место или овај храм, да ли ликови изображени мозаицима. Данас смо сви били присутни када смо призвали Духа Светог да освети овај храм али и све нас. Ово је нешто што само Бог може да дарује једном мученичком народу, светињу која ће као најновији украс обележити епоху у којој живимо. Благодарећи нашем ктитору, председнику Србије г. Томиславу Николићу, сведочимо да смо достојни времена у коме живимо али и историје наше. По томе ће нас Господ и Спас наш Исус Христос, Свети Сава и многи наши мученици и новомученици препознати као своје. По нашим светињама нас познаје и препознаје свет и због њих смо остали и опстали на овим просторима. Њима се пред свима поносимо, а ова светиња је обележје нашег времена. Ктиторе знамо по светињама које су нам оставили. Од краљева Петра I и Александра I Крађорђевића па до данас није било ни једног владара који је своме народу оставио задужбину. Данас је председник Томислав Николић први који то чини да би очувао све најбоље особине и сву лепоту свог народа. Када је дошао на врх наше, државе не заборављајући своју веру, своме народу је даривао овај прелепи храм. Велика је ствар освештати храм, а још је већа освештати манастирски храм као овај, који ће окупљати народ за мир, љубав и слогу, за читав народ хришћански. Зато смо данас радосни и благодарни са надом да ће се у овоме светом храму наш народ окупљати да слави Бога на многаја љета.

Патријарх српски г. Иринеј је, у име Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, председнику Србије г. Томиславу Николићу доделио орден Светог Саве првог реда, а Преосвећени Епископ шумадијски г. Јован уручио је Председнику и његовој супрузи грамате прогласивши их ктиторима једног од храмова у Шумадијској епархији.

Председник Србије и ктитор храма Светог великомученика Димитрија у Бајчетини г. Томислав Николић захвалио је Његовој Светости Патријарху српском и Његовом Преосвештенству Епископу шумадијском г. Јовану. -Овај храм је одавно био изграђен у мом и срцима моје породице. Ношени библијском истином, изградили смо овај манастирски храм због предака и нашег народа. Градњом смо трагали за дубљим смислом нашег постојања, јер све материјално је бесмислено без духовног. Радост је у давању. Зато је овај храм симбол свега онога што смо били и оно што ми јесмо као породица. Делимо са вама благодат, осећајући мир у себи, измирен са светом и са собом, надајући се да ће се света Литургија овде служити за будућа покољења, нагласио је председник Николић.

Културно-уметничким програмом у извођењу Академског културног друштва Светозар Марковић завршено је освећење храма Светог великомученика Димитрија у Бајчетини. Прослава и народно весеље су настављени у порти овог светог храма.